Sara je bila mala devojčica koja je mnogo volela da odlazi napolje i da se igra sa svojim prijateljima. Sa njom je uvek bio i njen pas po imenu Mima. Njih dve su se zajedno igrale, šetale, pa i spavale. Delile su prostor, slobodno vreme i neizmernu ljubav.
Sara se nikada nije ljutila na Mimu, čak ni dok je bila malo štene i dok je pravila nestašluke. Uvek bi je nežnim glasom opomenula i pokazala joj šta sme da radi, a šta ne sme. Mima je bila pametna i brzo je učila, pa je Sara bila izuzetno ponosna na nju.
Sve je bilo lepo do jednog dana kada se Sara probudila sa visokom temperaturom, groznicom i glavoboljom. Nije imala snage da ustane iz kreveta, ali nije želela da, za to, sazna njena mama jer je jedva čekala da izađe napolje i da vozi svoj novi bicikl. Napravila je plan kako da prevari mamu i kako da se pretvara da je zdrava.
Mima je pokušavala da zadrži devojčicu u krevetu što duže, a kada je videla da je Sara ipak ustala, otrčala je i pozvala Sarinu mamu. Svojim ponašanjem je stavila do znanja da sa devojčicom nešto nije u redu, pa je Sarina mama lako primetila da joj je ćerka bolesna.
Kao što je Sara i mislila, mama joj nije dozvolila da ustaje, a ni da izlazi napolje.
Sara se tada prvi put naljutila na Mimu jer je imala utisak da ju je ona izdala. Bila je toliko ljuta i povređena da je Mimu isterala iz svoje sobe. Nije želela da ona bude pored nje kad nije znala da čuva tajne.
Posle izvesnog vremena, Sara je iskoristila priliku, dok je njena mama bila u poslu i iskrala se napolje. Odmah je sela na svoj bicikl i počela da ga vozi, srećna, jer je mama nije čula. Posle nekoliko minuta je pala, ali nije imala snage da pozove pomoć.
Od Mime ništa nije moglo da se sakrije. Čula je kad je Sara izašla, ali nije krenula za njom jer je osećala njenu ljutnju. Popela se na krevet i kroz prozor posmatrala kako devojčica vozi bicikl. Kada je videla da je Sara pala, po drugi put u istom danu je otrčala po njenu mamu i pozvala je u dvorište.
Majka je uzela Saru u naručje i unela u kuću, a Mima ih je pratila, ali se nije sasvim približavala. Nije želela da prilazi i da je ljuti sve dok je ona nije pozvala.
Ovog puta Sara nije bila ljuta na Mimu. Pozvala ju je i izvinila joj se. Bila joj je zahvalna jer je pozvala pomoć, a još veću zahvalnost je osećala jer ju je njen pas naučio da nikada ne treba lagati.
Nastavile su da žive srećno, deleći iskreno prijateljstvo.
Nije dozvoljeno preuzimanje celog ili delova teksta bez saglasnosti autora.
Autor: © Nataša Milivojević / Sva prava zadržana
Serbian 
English