Ne tako davno, dečak Marko je živeo sa svojim psom po imenu Badža. Njih dvojica su zajedno rasli i bili neverovatno vezani. Marko je naučio da hoda uz Badžinu pomoć, a Badža je neumorno štitio dečaka od svih koji bi pokušali da ga rastuže. Delili su sve igračke i slobodno vreme. Voleli su da šetaju zajedno, a i da se druže sa decom i drugim psima. Svakog dana su upoznavali nekog novog i rado sklapali prijateljstva.
Međutim, Badža je počeo sam da odlazi van kuće. Marko nije znao zašto odlazi i odvaja se od njega, a ni razlog njegovog odlaska. Ponekad bi prošlo i po nekoliko sati do Badžinog povratka, a dečak je prestao da ga traži i doziva po ulicama jer je znao da to nema svrhe. Badža bi se sam vratio, kao što je i otišao.
Jednog dana kada su stigli u park sa Markovim drugovima zatekli su neverovatan prizor. Svuda su bile razbacane prazne flaše, kese od raznoraznih grickalica, limenke i ostalo smeće. Dečaci su stajali i nemo posmatrali park koji nije ličio na sebe. Nije im bilo jasno ko je mogao da napravi toliki nered. Odustali su od boravka u parku i odlučili da se taj dan igraju u nečijem dvorištu, ali Badža nije pošao sa njima. Sam je otišao u nepoznatom pravcu.
Sutradan je park bio potpuno sređen pa su deca mogla nesmetano da se igraju. Badža je ležao pored ograde parka i strpljivo čekao da deca završe sa igrom.
Nekoliko dana kasnije u susednom parku su počele da nestaju stvari koje su deca donosila sa sobom. Nemanji je nestala omiljena loptica za tenis, a Vesni nekoliko kantica i lopatica sa kojima se rado igrala u pesku. Deca iz parka su samo na kratko otišli da kupe kokice i kad su se vratili, igračaka nije bilo. Kada su Marko i Badža stigli u park, zatekli su tužnu decu koja su im odmah ispričala šta se dogodilo. Počeli su zajedno da pretražuju svaki kutak, ali bezuspešno. Omiljenih igračaka nije bilo.
Niko nije primetio nekoliko velikih dečaka koji sede i smeju se u blizini parka dok Badža nije počeo da laje na njih. Marko se iznenađeno okrenuo i pogledao ka mestu na kom je bio njegov pas. Nikad pre Badža nikog nije napao, a ni tako lajao pa je dečak počeo da ga doziva i da trči ka njemu uplašen da će njegov pas nekog povrediti.
Veliki dečaci su počeli da viču i da teraju psa, a kada im to nije pošlo za rukom, pokušali su da pobegnu. Međutim, Badža im nije dao da se odalje već je uhvatio za nogavicu jednog od njih.
Kada je Marko sa ostalom decom stigao do Badže, dečko kog je pas držao za nogavicu je već bio prestravljen. Zbunjeno je izvadio tenisku lopticu iz džepa i vratio je Nemanji, a drugi momak je Vesni pokazao mesto iza klupe gde su bile njene kantice i lopatice.
Tek kada su deci bile vraćene njihove igračke Badža se smirio i pustio nogavicu dečka kog je držao. Veliki dečaci su bili toliko uplašeni da su počeli da zamuckuju. Izvinili su se deci i obećali su im da se to više nikada neće ponoviti. Priznali su im i da su oni, sa još nekoliko svojih prijatelja, ostavili smeće u parku posle proslave rođendana i da ih je taj isti pas našao i naterao da sve pokupe, ali tad im Badža nije delovao toliko opasno.
Marku je tek tada bilo jasno da je Badža odlazio sam od kuće da bi rešio probleme koje su pravila nestašna deca i koje niko drugi nije mogao da otkrije. Njegov pas, na kog je bio ponosan, nije bio samo najbolji prijatelj i dobar čuvar, već iskusan detektiv koji je od tog dana postao poznat širom grada u kom su živeli, pa i dalje.
Nije dozvoljeno preuzimanje celog ili delova teksta bez saglasnosti autora.
Autor: © Nataša Milivojević / Sva prava zadržana
Serbian 
English