Bio je lep i sunčan dan i Lena je sa svojim psom po imenu Moli krenula u obližnji park da se nađe sa svojom najboljom drugaricom Anom. Najviše su volele da provode vreme u tom parku jer je bio blizu zgrade u kojoj su živele,  pa roditelji nisu morali uvek da budu sa njima.

Tog dana su odlučile da nacrtaju nekoliko crteža pa su uzele papir i bojice i krenule da stvaraju čaroliju.

Uz smeh i zabavu nisu ni primetile da je počeo da duva vetar, a ni da ih majke dozivaju sa terasa. Tek kad je vetar oduvao nekoliko Aninih crteža njih dve su shvatile da bi trebalo da odu iz parka. Moli je bila uznemirena, ali je strpljivo čekala da devojčice krenu ka kući.

U tom momentu je došla Lenina mama i pozvala je devojčice da krenu sa njom. Lena je na brzinu pokupila svoje crteže koji su bili pored nje i sa Moli potrčala ka majci.

Ana nije ni čula, a ni videla kada je Lenina mama došla po njih jer je trčala po parku da bi sakupila sve svoje crteže koje je vetar razbacao.  Kada je pokupila crteže i krenula ka izlazu iz parka, shvatila je da je prolaz zatvoren. Uplašila se jer nije znala zašto je sama, šta se desilo pa je prolaz zatvoren i zašto je tako mračno.

Kad su ušle u zgradu Moli je počela da laje i da ih poziva da se vrate u park. Lenina mama je tek tad shvatila da Ana nije sa njima. Brzo su krenule nazad ka parku prateći Moli koja je trčala ispred njih. Pred ulaz u park videli su veliku polomljenu granu koja je pala na kapiju parka i tako nije dozvolila da bilo ko uđe ili izađe iz njega.

Vetar je duvao sve jače podižući prašinu od koje se skoro ništa nije videlo.

Ubrzo su stigli i Anini roditelji pa su svi zajedno uspeli da pomere veliku granu i izvedu Anu iz parka. Otrčali su ka zgradi i kad su bili na sigurnom počeli su da se grle, srećni, što su se spasili oluje i nevolje koja je mogla da ih snađe.

Svi su bili zahvalni Moli jer je prva primetila da je Ana ostala na mestu koje nije bilo bezbedno. Ono što je najvažnije, pokazala je drugaricama koliko je važno prijateljstvo i kako prijatelj uvek treba da bude uz prijatelja pa i onda kad je u nevolji.

Kroz nekoliko dana družina se povećala jer je i Ana dobila svog psa, Mazu, pa su svi bili srećni, ponajviše Moli jer je sada imala društvo za trčanje po parku dok devojčice crtaju! 😊

Nije dozvoljeno preuzimanje celog ili delova teksta bez saglasnosti autora.

Autor: © Nataša Milivojević / Sva prava zadržana

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *