Priča za decu : Nestašan pas

Bela je bila sasvim mala kada je stigla u svoju novu porodicu. Odmah po dolasku je osvojila srca svih ukućana. Nisu mogli da odole tako malom, čupavom štenetu koje je trčkaralo i zabavljalo sve članove porodice.

Iako je i Bela zavolela sve ukućane, najviše joj je prijalo da bude u društvu devojčice Ane. Njih dve su se igrale, mazile i uživale u zajedničkom društvu.

Kako su dani prolazili, Bela se sve više opuštala i istraživala po kući. Upoznala je svaki kutak svog novog doma. Često se zavlačila  ispod kreveta kako bi pronašla nešto za grickanje jer su je mučili zubići koji su tek počeli da rastu. Nikad je niko nije opominjao pa je mislila da joj je sve dozvoljeno.

Njenoj sreći nije bilo kraja kada bi našla neki predmet za grickanje. Nije vodila računa da li će da pocepa nečije papuče ili ošteti neki deo nameštaja. Opušteno je grickala i cepala sve što bi našla na podu.

Ani je bilo simpatično da posmatra Belu kako se bori sa papučama koje su veće od nje pa joj je kroz smeh govorila ,,nemoj“, ,,pusti“ ili ,,ostavi“. U njenom glasu nije bilo ljutnje, pa je Bela to shvatala kao pohvalu i igru i nastavljala bi da pravi nestašluke.

Nije bila svesna da grickanjem može da napravi štetu sve dok jednog dana nije pocepala Anine omiljene crteže. Toliko je uživala dok je kidala papire da nije ni primetila kada je Ana ušla u sobu. Tek kada je Ana počela da plače, Bela je shvatila da nije sama i da nešto nije u redu.

Pomerila se u stranu i tužnim pogledom posmatrala svoju najbolju prijateljicu kako sakuplja deliće crteža. Osetila je da je ona razlog Aninih suza i bilo joj je žao jer je rastužila onog kog najviše voli. Nije znala šta da uradi kako bi popravila štetu pa je sela i postiđeno posmatrala devojčicu.

Posle nekoliko minuta Bela je prišla devojčici i pokušala da je uteši. Ana joj se osmehnula shvatajući da i ona nosi deo odgovornosti jer je nije na vreme naučila šta sme da dira i sa čim sme da se igra.

Bela je bila poslušna i veoma brzo se pretvorila u najboljeg psa. Nastavila je da uživa u Aninom društvu, a kad bi je mučili zubići, grickala je samo svoju gumenu igračku u obliku kosti. Prijalo joj je što je od Ane, pored ljubavi,  dobijala i lekcije lepog ponašanja, a Ana je bila izuzetno ponosna na svoju prelepu i lepo vaspitanu kucu.

Nije dozvoljeno preuzimanje celog ili delova teksta bez saglasnosti autora.

Autor: © Nataša Milivojević / Sva prava zadržana

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *