Devojčica, Lara, je živela u maloj kući sa velikim dvorištem. Volela je prirodu, pa je često šetala po obližnjim šumama i livadama. Divila se poljskom cveću i svim životinjama na koje je nailazila. Maštala je da će jednog dana imati svoju baštu punu cveća, a i svog psa. O tome nikome nije govorila jer je znala da je njena porodica siromašna i da nemaju mogućnosti da hrane psa, a ni da joj pomognu da kupi semena cveća.
Jednog dana dok je šetala, zastala je pored nečije ograde i zagledala se u prelepo cveće raznih boja. Uživala je u pogledu i zamišljala kako i ona ima baštu punu raznobojnog cveća i divnih mirisa.
Tek kada je krenula dalje, primetila je da jedno malo, čupavo kuče stoji pored nje. Nasmejala se i pomazila ga. Nije mogla da veruje da je u jednom danu naišla na prelepu baštu i još lepšeg psa. Srećna i opuštena nastavila je da šeta, a mali pas je krenuo za njom. Pratio je svaki njen korak.
Lari je bilo drago što je pas pored nje, ali nije bila sigurna da li se malo kuče izgubilo pa je krenula nazad da bi saznala da li on ima vlasnika. Pas ju je i dalje pratio u stopu, veselo skakućući pored nje.
Zabrinula se jer niko nije znao čiji je to pas, a ona nije mogla da ga povede u svoju kuću, a ni da ga ostavi samog na ulici. Nije znala šta da radi kada je saznala da pas ne pripada nikome. Pogledala je u nezaštićeno malo stvorenje koje je stajalo pored nje. U njegovim očima je videla toliko iskrene ljubavi pa je odlučila da ga ne ostavlja samog. Povela ga je sa sobom rešena da svoje obroke podeli sa njim ako bude potrebno.
Posle nekoliko dana, dok su šetali, Laki je našao nekoliko cvetova koje je odmah doneo Lari. Devojčica je znala da će od jednog cveta dobiti mnogo mladih biljaka pa je požurila u svoje dvorište da ih zasadi. Laki je kopao rupe u zemlji, a Lara je u svaku stavljala po jedno seme. Zalila je cveće i nastavila da se brine o njemu. Vrlo brzo je njena bašta počela da se zeleni i šareni.
Lara je rešila da pravi bukete i da ih prodaje na štandu lokalne pijace kako bi od novca koji zaradi mogla da kupuje nove vrste semena cveća. Ubrzo je imala mnogo vrsta cveća, a njen zaštitni znak je bilo ono koje je njen pas prvi put našao.
Laki je bio Larin glavni pomoćnik i u bašti i dok je prodavala bukete. Ljudima je privlačio pažnju pa su mnogi rado svraćali i kupovali cveće kod njih. Devojčica i njen pas su postali omiljeni širom mesta u kom su živeli, mada su i iz okolnih gradova dolazili da kupuju njihovo cveće, a i da ih upoznaju.
Toliko su bili voljeni da su im meštani predlagali da se prijave na takmičenje za najlepšu baštu. Lara se tome protivila jer nije mogla da veruje da bi se nekom dopala njena skromna bašta. Međutim, ipak je prihvatila ideju i, zajedno se sa svojim pomoćnikom, Lakijem, prijavila na takmičenje.
Na Larino veliko iznenađenje, njena bašta je dobila mnogo glasova. Uprkos skromnoj kući, prelepa bašta, koju je stvorila zajedno sa svojim najboljim prijateljem, privukla je pažnju i osvojila prvo mesto. Lara i Laki su postali poznati cvećari sa najlepšom baštom i najlepšim cvećem.
Laki je pomogao Lari da ostvari svoje snove i da živi život o kom je maštala, a i on je pored nje bio ispunjen ljubavlju i pažnjom. Ne zna se ko je bio srećniji. Devojčica ili njen pas.
Nije dozvoljeno preuzimanje celog ili delova teksta bez saglasnosti autora.Autor: © Nataša Milivojević / Sva prava zadržana
Serbian 
English