PRIČA ZA DECU
Mia je bila devojčica koja je pored crtanja mnogo volela životinje, a posebno pse. Uvek se divila njihovoj vernosti, sjajnim očima i veselim repićima. Njen pas po imenu Džeki je bio ,,običan“ pas, ali veoma pametan.
Jednog sunčanog dana, dok su Mia i Džeki šetali parkom, primetili su grupu dece koja su slikala cveće, drveće i sve oko sebe. Mia im se odmah pridružila i uzela četkicu u ruke. Međutim, Džeki je stajao pored nje i radoznalo posmatrao kako Mia uz pomoć boja pravi čarolije na papiru. Poželeo je da i on nauči da slika, ali je bio svestan da ne razlikuje boje.
Mia je primetila Džekijevu znatiželju pa je odlučila da mu pomogne da upozna boje. Uzela je crvenu boju i pokazala je Džekiju.
,,Ovo je crvena boja, Džeki“, rekla je Mia.
,,Kada je naneseš na papir, možeš napraviti lepu crvenu tačku. Jagoda je crvene boje“.
Džeki je bio zainteresovan. Pažljivo je prišao paleti boja i potrudio se da zapamti boju koju mu je Mia pokazala, a zatim mu je devojčica stavila malo crvene boje na šapu.
Džeki je nesigurno pogledao boju na svojoj šapi, a zatim je prislonio na papir. Pomislio je:
„Pa, zašto da ne? Ja mogu da naučim boje!“
Njegova crvena šapa dotakla je papir i ostavila za sobom jedan mali, crveni trag. Mia i ostala deca su gledali sa oduševljenjem. Džekiju se svidelo i rešio je da nastavi da uči boje i da crta. Već je znao koja je od njih crvena.
Sada je Džeki bio još više zainteresovan. Mia je uzela plavu boju i pokazala je Džekiju.
„Ovo je plava boja, Džeki. Plavo je nebo, more, reke… Možeš da je koristiš da bi napravio plavi trag na papiru.“
Džeki je ponovio isti postupak. Stavio je svoju šapu u plavu boju i zatim je prislonio na papir. Plavi trag je izronio na belom papiru.
Mia je pokazala Džekiju kako se dobija ljubičasta boja. Pomešala je plavu i crvenu i dobila ljubičastu. Džeki je bio presrećan. Stavio je šapu prvo u crvenu, pa u plavu boju, a na papiru je ostao ljubičast trag.
Tako su Mia i Džeki nastavili da istražuju različite boje. Mia je Džekiju pokazala žutu boju, a zatim mu je rekla:
,,Džeki, zapamti, žuto je sunce, a žut je i limun“.
Džeki je radosno ponovio postupak i sa žutom bojom pa je nastavio dalje da uči.
Pomešali su plavu i žutu boju, boju neba i sunca, da bi dobili zelenu. Mia je objasnila svom psu da je to boja trave po kojoj on rado trči, pa je Džeki radosno umazao šapu prvo plavom, a zatim i žutom bojom i veselo po papiru ostavljao zeleni trag.
Džekiju se svidela i narandžasta boja, iako nije voleo da jede pomorandže, pa je veselo stavio šapu prvo u crvenu, a zatim u žutu boju. Na papiru je ostala narandžasta linija.
Džeki je bio posvećen učenju i za kratko vreme je savladao sve boje. Znao je da razlikuje boje svuda pa je Mia od njega tražila da joj donesi loptice raznih boja. Džeki je nepogrešivo birao boju loptice i donosio je devojčici. Voleo je da skakuće sa lopticom u ustima, ali mu je bilo najzanimljivije da raznim bojama ostavlja trag svoje šape na papiru.
Kada je Džeki naslikao mnogo crteža, Mia je organizovala izložbu slika pasa koje je njen ljubimac stvorio svojim šapama. Deca su dolazila da vide Džekijeva umetnička dela i divili su se njegovoj maštovitosti. Džeki je stvorio slike sa šarenim tačkicama, linijama i oblicima, a svaku sa svojom jedinstvenom kombinacijom boja.
Njegova izložba postala je veoma popularna, a vest o talentovanom psu koji slika bojama se proširila i van mesta u kom su živeli. Ljudi su dolazili izdaleka da vide Džekijeva umetnička dela. Devojčica i njen pas su postali poznati i mnogi su želeli da ih upoznaju i da nauče svoje pse da raspoznaju boje.
Mia je odlučila da organizuje časove slikanja za pse pa je svakog vikenda okupljala vlasnike pasa i njihove četvoronožne prijatelje u parku. Deca su donosila boje, papire i četkice, a Mia i Džeki bi ih učili kako da vežbaju sa svojim psima i da ih nauče da raspoznaju boje.
Džeki je bio ponosan na sebe jer je pomogao drugim psima da otkriju svoj talenat. On je postao simbol inspiracije i kreativnosti za sve pse u kraju. Mia je bila srećna što je mogla da podeli svoju ljubav prema umetnosti i pomogne psima da se iskažu i da nauče nešto novo.
Deca i psi su nastavili da se okupljaju svakog vikenda, stvarajući prelepe slike zajedno. Džeki je postao najomiljeniji pas u kraju i svi su ga voleli zbog njegove neiscrpne maštovitosti.
Priča o Džekiju i njegovom raspoznavanju boja se prenela i u druga mesta, inspirišući ljude i pse širom sveta da zajedno istražuju umetnost. Džeki je postao inspiracija za mnoge druge priče o ljubavi, kreativnosti i jedinstvenosti.
Nije dozvoljeno preuzimanje celog ili delova teksta bez saglasnosti autora.
Autor: © Nataša Milivojević / Sva prava zadržana
Serbian 
English