U blizini šume živeo je veseli i radoznali dečak Stefan. Mnogo je voleo da odlazi u šumu i da se tamo igra i istražuje, ali je imao jedan problem. Plašio se vukova. Međutim, ljubav prema prirodi je potiskivala strah pa je sam odlazio u šumu jer njegove drugove te avanture nisu privlačile.
Jednog dana dok je tražio šumske jagode naišao je na vuka. „Uh… šta sad da radim?“ pomislio je Stefan. Od straha nije imao snage ni da se mrdne, ni da vrisne, a ni da pozove pomoć. Samo je stajao i nemo posmatrao vuka. Osećao je kako mu srce ubrzano lupa.
Baš u momentu kad je Stefan pomislio da mu nema pomoći, pored njega se pojavio seoski pas po imenu Maks. Dečak je poznavao psa ali se nikad sa njim nije igrao niti je sa njim odlazio u šumu. Začuđeno je pogledao u Maksa koji je na trenutak stao pored Stefana, a zatim hrabro krenuo ka vuku.
Dečak je u čudu gledao kako jedan umiljat i pitom pas postaje opasna životinja. Maksove uši su se pomerile unazad, telo mu je postalo mišićavo, a lavež se pretvorila u režanje. Životinje razumeju jedni druge pa je tako i vuk shvatio da mu Maks poručuje da se ne približava dečaku jer će ga on zaštititi. Vuk nije imao izbora pa se okrenuo i trčeći pobegao duboko u šumu.
Kada je video da je opasnost prošla, Maks je opet postao onaj pitomi i umiljati pas. Prišao je Stefanu koji je i dalje stajao ukočen na istom mestu i kom se činilo da je prošla večnost od kad je prvi put ugledao vuka. Kada je i dečak shvatio da je siguran i spašen počeo je da grli psa i da mu se kroz suze zahvaljuje.
Zajedno su krenuli ka Stefanovoj kući opušteni i veseli. Dečak više nije imao želju da jede šumske jagode, već je jedva čekao da stigne kod roditelja i da im ispriča šta se sve dogodilo, a i da ih obavesti da su dobili još jednog člana porodice, Maksa.
Od tada su Stefan i Maks postali najbolji prijatelji koji se nisu razdvajali. Dečak i pas su svakodnevno odlazili u šumu i bez straha uživali u slatkom šumskom voću. Maks je uvek bio tu za Stefana, čuvajući ga od opasnosti i čineći ga srećnim. Stefan je naučio važnu lekciju o prijateljstvu i hrabrosti, i znao je da uvek može da računa na Maksa.
Stefan i njegova porodica su bili veoma zahvalni Maksu na njegovoj hrabrosti i odvažnosti, a ostalim meštanima će prijateljstvo ovog dečaka i psa ostati u srcima zauvek.
Nije dozvoljeno preuzimanje celog ili delova teksta bez saglasnosti autora.
Autor: © Nataša Milivojević / Sva prava zadržana
Serbian 
English