PISMO ONIMA KOJI TUGUJU
Postoji jedna tišina koja nastupi u kući kada psa više nema. To nije obična tišina. To je ona koja te preseče dok tražiš pogled u očima koje te više ne čekaju. Tišina koja odzvanja tamo gde su nekad šuškale šapice i stizao poznat zvuk veselog laveža.
Ako čitaš ovo, verovatno si izgubio prijatelja. Ne bilo kakvog prijatelja, nego onog koji te voleo kad nisi voleo sebe, koji je čekao tvoj povratak kao da si ti ceo svet, koji je znao da oseti tvoju tugu pre nego što si je izgovorio. I odmah ću ti reći ono što možda niko neće: imaš pravo da tuguješ. Imaš pravo da patiš, da plačeš, da ti nedostaje, da ti se srce raspadne na delove zbog psa. Jer ljubav prema psu nije mala stvar.
Psi nisu samo ljubimci. Oni su naši saputnici, tihi čuvari duše, svedoci naših života. Čuvali su naše tajne, ležali kraj nas u najgorim danima, i radovali se svakom našem koraku kao da smo jedini koji postoje na ovom svetu. Kada odu, odlazi i jedan deo nas.
NE POSTOJI PRAVILNO VREME ZA TUGOVANJE
Neko će ti možda reći: „to samo pas“ ili „vreme je da preboliš“. Ne slušaj. Tvoja bol je stvarna, autentična i zaslužuje da bude priznata. Tuga zbog psa nije manja od tuge za čovekom. Ljubav ne zna za oblik ni za vrstu.
Nekima će trebati dani, nekima meseci, nekima godine. I sve je u redu. Tuga ne dolazi u predodređenoj količini. Ona je lična. I svako srce ima svoj ritam zarastanja.
ŠTA MOŽEŠ DA URADIŠ ZA SEBE
1. Dozvoli sebi da osećaš.
Plači. Piši mu pismo. Ispričaj mu još jednom koliko ti je značio. Govori naglas njegovo ime. Ne stidi se svojih suza. Pusti ih neka teku. Ne zadržavaj tugu u sebi. Tuga nije slabost. To je dokaz koliko si umeo/la da voliš i zato daj sebi slobodu da prođeš kroz taj period.
2. Napravi uspomenu.
Fotografija u ramu, njegova omiljena igračka na polici, drvo posađeno u njegovu čast – mali rituali pomažu da obeležimo važnost odnosa koji smo imali.
3. Razgovaraj sa onima koji razumeju.
Postoje ljudi koji znaju šta znači izgubiti psa. Možda ih nema puno oko tebe, ali ih ima. Potraži ih. Na forumima, u grupama, u tekstovima poput ovog.
4. Ne žuri da ga zameniš.
Niko ne može zauzeti njegovo mesto. I ne treba. Ako jednog dana osetiš da možeš ponovo da podeliš život s nekim četvoronožnim prijateljem, učini to iz ljubavi, ne iz potrebe da popuniš prazninu. I nikako nemoj novog ljubimca porediti sa prethodnim. Svaki pas je različit i svaki zaslužuje da dobije posebnu ljubav koju će ti nesebično uzvratiti.
Tvoj pas bi želeo da budeš dobro
Znam da ti nedostaje. Znam da bi dao sve da ga još jednom zagrliš. Ali tvoj pas, onaj kojeg si voleo, želeo bi da nastaviš tvoj život. Da se sećaš lepih dana, da se smeješ kada pogledaš njegove slike, da jednom ponovo protrčiš kroz park, makar i bez njega. Želeo bi da opet budeš srećan/na.
Psi nas uče bezuslovnoj ljubavi i kada odu, ostave nas bogatijima za to iskustvo. Tvoja tuga je cena te ljubavi. I to je u redu.
Neće boleti zauvek ovako. Bol će postati tiha seta. Suze će prerasti u osmeh kad se setiš nekog njegovog nestašluka. I doći će dan kada ćeš, umesto bola, osetiti zahvalnost što si ga imao/la.
Za kraj
Ako danas osećaš da te niko ne razume, znaj da si voljen. Tvoj pas te voli i sad, iako je sa one strane. A i ja, koja sam napisala ovaj tekst, šaljem ti tihu podršku. Jer znam koliko boli kad ode neko ko ti je bio dom.
Drži se. Jednog dana ćeš ponovo moći da izgovoriš njegovo ime bez knedle u grlu. A do tada tuguj koliko ti treba. Jer ljubav koju si mu dao/la bila je prava. I ostaje zauvek.
Nije dozvoljeno preuzimanje celog ili delova teksta bez saglasnosti autora.
Autor: © Nataša Miranović / Sva prava zadržana
Serbian 
English