Sofija je jedna izuzetno dobra, pametna i lepa devojčica koja nije svesna svojih kvaliteta. Imala je utisak da su druga deca bolja, pametnija i lepša od nje, pa je izbegavala druženje sa njima. Toliko se stidela kad bi joj neko dete prišlo, da nije mogla ništa da kaže. Samo bi pocrvenela u licu i poželela da pobegne.
Dani su prolazili, a ona sve češće sedala i igrala igrice ili gledala crtaće na TV-u. Ni igračke joj više nisu bile zanimljive. Prijalo joj je samo da sedi i gleda u zabavne crtane filmove ili prelazi nivoe u igricama.
Njeni roditelji su bili veoma zabrinuti. Znali su da nije dobro da njihova ćerka odrasta bez igre i bez prijatelja, ali nisu znali kako da joj pomognu. Sve što su do tada pokušali, nije vredelo. Dugo su razmišljali i rešili da nabave psa. Nadali su se da će mala, slatka kuca pomoći Sofiji da ima lepo i ispunjeno detinjstvo, jer je od svih životinja ona najviše volela pse.
Dan Mazinog dolaska u porodicu će svima ostati u sećanju. Teško je rečima opisati sreću devojčice kada je ugledala svog psa. Od sreće je počela da plače, da grli i ljubi Mazu, pa roditelje, da skače…
Sofija i Maza su se odmah uklopile i zavolele. Maza je skakutala, trčkarala i mahala repićem čim je devojčica u njenoj blizini, a Sofija nije mogla da joj odoli. Igrale su se i zabavljale po ceo dan, ali ne samo u stanu. Sofija je sama poželela i počela da izlazi napolje sa Mazom.
Neverovatno kako su se lepo družile i igrale dok su napolju. Nije im bilo bitno sa čim se igraju. Maza je naučila da donese šta god joj Sofija baci pa makar to bila i obična grančica, a kada bi u park došao neki pas, Maza je veselo trčala do njega i pozivala ga na igru. Pored pasa, Maza je lako i veselo prilazila i nepoznatim ljudima i deci i tako privlačila pažnju na sebe, a i na Sofiju. Niko nije mogao da odoli druženju sa tako veselim i dragim psom.
Toliko su bile vesele i interesantne da su im i druga deca prilazila i igrala se sa njima, ali Sofija se više nije stidela. Nije imala potrebu da pobegne već je uživala u druženju kako sa decom, tako i sa psima. Nije bila svesna koliko je prijatelja stekla za tako kratko vreme.
Sofija i Maza su najviše volele da se igraju sa Nikolinom i njenim psom po imenu Toto. Sasvim spontano Sofija je stekla najbolju drugaricu, a Maza najboljeg prijatelja. Bili su, takoreći, nerazdvojni. Ni loše vreme nije moglo da im poremeti druženje jer su dane kad ne mogu da se igraju napolju provodili zajedno u stanu.
Maza je Sofiju naučila kako se sklapaju prijateljstva i kako nema potrebe da bude nesigurna u sebe, a Sofija je nju svakodnevno učila po neku novu komandu, trik ili veštinu.
Nastavile su srećno da odrastaju sa prijateljima koje su stekle.
Nije dozvoljeno preuzimanje celog ili delova teksta bez saglasnosti autora.
Autor: © Nataša Milivojević / Sva prava zadržana
Serbian 
English