Priča za decu
Jednom davno, u mirnom malom gradu, živeo je dečak po imenu Ilija koji je mnogo voleo prirodu. Bio je hrabar i radoznao. Postao je član izviđača i uvek je bio spreman za avanture. Ali nije bio sam – imao je vernog prijatelja, svog psa Benija koji je uvek bio pored njega.
Ilija i Beni su bili nerazdvojni. Bez obzira na to da li su istraživali šumu, gradili kućice od granja ili kampovali u dvorištu, uvek su bili zajedno. Beni je bio hrabar pas, s dlakom boje karamele i velikim smeđim očima. On je bio pravi izviđački pas – odan, inteligentan i hrabar.
Jednog dana, Ilija je dobio poseban zadatak od vođe izviđačkog kampa da pronađe retku biljku koja je rasla samo u dubokoj šumi. To je bila biljka koja je mogla da izleči bolesne ljude i životinje. Dečak je bio uzbuđen zbog novog zadatka i odmah je pozvao svog najboljeg prijatelja, Benija, da mu se pridruži u avanturi.
Ilija i Beni su se zaputili u šumu. Bili su oprezni i pažljivo su pratili tragove koje im je vođa izviđača dao. Išli su kroz gustu šumu, prelazili preko potoka i penjali se po strmom brdu. Beni je koristio svoj fini nos kako bi pronašao tragove biljke.
Nakon nekoliko sati istraživanja, Ilija i Beni su napokon naišli na prelepo prostrano polje. Dečak se ponadao da će tu naći biljku koju traži, ali Benijev njuh nije osećao nikakav poseban miris. Nastavili su da šetaju poljem koje je bilo prelepo, ali nekako tužno. Nešto mu je nedostajalo. Dok su prolazili kroz polje primetili su da ne miriše onako kako su očekivali, a ni boje na tom polju nisu bile one koje su mislili da će zateći. Primetili su malu kućicu koja se nalazila nedaleko od njih, pa su krenuli ka njoj. U njoj su zatekli tužnog starca.
Ilija mu je prišao i upitao ga je šta se dogodilo sa poljem, a starac mu je, tužnim glasom, ispričao da je to nekada bilo najlepše polje u okolini, ali se pretvorilo u pusto mesto od kada je nestala retka biljka koja je tu rasla. Ta biljka je bila izvor života za cveće i druge biljke na polju, hrana i lek za mnoge životinje, a bila je veoma korisna i za ljude.
Dečak je ispričao starcu o svojoj misiji i upitao ga da li je ikada video tu biljku. Starac je potvrdio da ju je video davno, pre nego što je nestala i da bi mogao da je prepozna ako bi je opet ugledao. Ilija je posle razgovora sa starcem, bio još odlučniji da pronađe tu biljku i obnovi život i lepotu tog polja.
Nakon nekog vremena provedenog s starcem, Ilija i Beni su se ponovno zaputili u šumu. Beni je tragao, a Ilija je pratilo njegove korake. Kroz gustu vegetaciju, Beni je vodio Iliju sve dublje u šumu. Njihova potraga je trajala sve do zalaska sunca, ali nisu gubili nadu, već su sutradan, rano ujutru pošli iz kampa ka šumi koju nisu istražili.
Dok su šetali kroz šumski proplanak, Beni je naglo zastao i podigao njušku u vazduh. Uhvatio je miris koji je bio drugačiji od ostalih. Krenuo je prema izvoru tog mirisa, a Ilija ga je pratio znajući da njegov pas ima nepogrešiv njuh.
Konačno su došli do skrivenog dela šume gde je rasla retka biljka. Bila je prelepa. Zeleno lišće, mali, beli cvetovi i miris koji do tad nisu osetili ih je očarao. Ilija je bio presrećan što su je pronašli. Odlučio je da je pažljivo iskopa i prenese u starčevo polje.
Sa velikom pažnjom, dečak je iskopao biljku i stavio je u posebnu posudu, a zatim se zajedno sa svojim psom, zaputio ka starcu kako bi mu pokazali čudesnu biljku koju su pronašli. Starac je bio oduševljen i zahvalio im se na trudu i pronalasku biljke.
Dečak i starac su zasadili biljku na polju. Vrlo brzo, polje je počelo da dobija boje. Cveće je ponovno procvetalo, a polje je zablistalo u punom sjaju. Bilo je puno biljaka, životinja, a i ljudi iz grada koji su došli da vide čudo koje se tu dogodilo.
Ilija i Beni su postali junaci grada. Svi su se divili hrabrosti dečaka i vernosti psa. Dečak je shvatio da je njegova misija kao izviđača mnogo više od istraživanja prirode – on je pomogao ljudima i životinjama vraćajući život na polje.
Ova avantura je samo pojačala vezu između Ilije i Benija. Bili su nerazdvojni prijatelji i zajedno su nastavili da istražuju prirodu i pomažu drugima. Njihova priča je postala legenda u tom malom gradu i inspirisala je druge da budu hrabri, odani i pažljivi prema prirodi i životinjama.
Tako se završava priča o dečaku izviđaču i njegovom psu Beniju. Njihova avantura nas podseća koliko je važno prijateljstvo, hrabrost i briga o prirodi. I zapamtite, kada se udružimo sa prirodom i imamo vernog prijatelja pored sebe, možemo postići čuda.
Nije dozvoljeno preuzimanje celog ili delova teksta bez saglasnosti autora.
Autor: © Nataša Milivojević / Sva prava zadržana
Serbian 
English