{"id":1059,"date":"2024-02-23T08:38:06","date_gmt":"2024-02-23T08:38:06","guid":{"rendered":"https:\/\/natasinipsi.com\/?p=1059"},"modified":"2024-02-23T08:38:09","modified_gmt":"2024-02-23T08:38:09","slug":"strah-od-mraka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/natasinipsi.com\/en\/strah-od-mraka\/","title":{"rendered":"STRAH OD MRAKA"},"content":{"rendered":"

PRI\u010cA ZA DECU O PSIMA<\/h2>\n\n\n\n

U malom gradu, \u017eiveo je \u0161estogodi\u0161nji de\u010dak po imenu Bojan koji je bio krupniji od ve\u0107ine svojih vr\u0161njaka. Svima je delovao neustra\u0161ivo, iako je imao jedan veliki strah \u2013 pla\u0161io se mraka. Nije \u017eeleo da njegovi prijatelji za to saznaju pa nikom nije ni pri\u010dao o tome. Preko dana je bio hrabar i neustra\u0161iv de\u010dak koji je voleo da poma\u017ee i \u0161titi svoje prijatelje. U\u017eivao je u igri i dru\u017eenju sa svojim drugovima, a kada bi po\u010deo da pada mrak, prvi je odlazio u svoju ku\u0107u trude\u0107i se da drugi ne primete razlog zbog kog tako \u017eurno odlazi. Me\u0111utim, ni u ku\u0107i nije bio miran. Kada bi po\u0161ao na spavanje, nije smeo da ostane sam u sobi. Ose\u0107ao je da mu srce ubrzano lupa i sve mu je izgledalo misteriozno i zastra\u0161uju\u0107e u mraku. \u010cak je ose\u0107ao neprijatnost i kada bi pogledao u svoje omiljene igra\u010dke koje su mu izgledale nekako jezivo. Njegovi roditelji su poku\u0161avali na sve mogu\u0107e na\u010dine da mu pomognu da se oslobodi tog straha, ali nije vredelo. U njegovoj sobi bi no\u0107na lampa svetlela sve do jutra, a roditelji bi bili uz njega sve dok ne bi zaspao.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Jednog dana dok je i\u0161ao ka ku\u0107i primetio je da ne\u0161to \u0161u\u0161ka u obli\u017enjem \u017ebunu. Nije se upla\u0161io, ve\u0107 naprotiv, radoznalo je po\u010deo da istra\u017euje \u0161ta \u0161u\u0161ka. Prvo je pomislio da je mo\u017eda nekom pobegao zec, ali kada je pomerio grane \u017ebuna, susreo se sa divnim, sjajnim, okruglim o\u010dima koje su gledale pravo u njega. Nai\u0161ao je na psa sa gustom, sjajnom dlakom koji je po\u010deo da skaku\u0107e i da ma\u0161e repi\u0107em \u010dim ga je ugledao. Iako se Bojan zbunio, nije mogao da sakrije radost jer je sreo tog psa. Ra\u0161irio je ruke i, uz veseo osmeh, primio psa u zagrljaj. Spontano mu je dao ime Cezar jo\u0161 dok su zagrljeni stajali pored \u017ebuna, a kada su stigli u de\u010dakovu ku\u0107u, Bojan mu je namestio mesto za spavanje odmah pored njegovog kreveta.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Dani su prolazili, a de\u010dak i pas su zajedno provodili vreme u igri i \u0161etnji. Cezar je znao Bojanove navike i verno ga je pratio u stopu. Pas je mogao da razume skoro sve \u0161to mu je de\u010dak pri\u010dao, a posebno je ose\u0107ao de\u010dakove emocije. Znao je kada je tu\u017ean, upla\u0161en, sre\u0107an ili veseo.<\/p>\n\n\n\n

Jednog dana, Bojan je po\u017eeleo da sa Cezarom istra\u017ei deo grada koji je bio udaljen od naselja u kom su \u017eiveli. De\u010dak se samouvereno zaputio ka nepoznatim ulicama ne obra\u0107aju\u0107i pa\u017enju kuda sve prolazi. U jednom momentu je zapeo za neki kamen i nezgodno izvrnuo nogu. Osetio je jak bol koji mu je naterao suze na o\u010di. Seo je na zemlju \u010dekaju\u0107i da ga bol popusti. Sedeo je i \u010dekao, ali bol nije popu\u0161tao. Kada je pomislio da bi bilo dobro da se vrati ku\u0107i, primetio je da je mrak ve\u0107 pao i sve mu je delovalo nepoznato i stra\u0161no. Nije znao ni kojim putem treba da idu. Po\u010deo je jo\u0161 ja\u010de da pla\u010de. Cezar je stajao pored njega i gledao u njegove suzne o\u010di poku\u0161avaju\u0107i da ga ute\u0161i. Re\u0161io je da pomogne de\u010daku i svojim stavom mu je ponudio oslonac. Laganim koracima su krenuli ka njihovoj ku\u0107i. Pas je vodio ra\u010duna da de\u010daka ne zaboli noga, a njegov nepogre\u0161iv njuh im je pomogao da najkra\u0107im putem stignu do ku\u0107e. Bojan se pridr\u017eavao za svog psa i lagano hodao po mraku prvi put ne ose\u0107aju\u0107i strah. Nije se pla\u0161io ni\u010dega.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

De\u010dak je ose\u0107ao bezgrani\u010dno poverenje u svog psa, a i sam je bio iznena\u0111en jer mu vi\u0161e mrak nije delovao misteriozno i zastra\u0161uju\u0107e. Pred spavanje mu vi\u0161e nisu bili potrebni roditelji, a ni upaljena lampa. Bio je svestan da pored sebe ima najboljeg prijatelja koji je spreman da ga za\u0161titi i sa\u010duva od svake opasnosti.<\/p>\n\n\n\n

Kada je prevazi\u0161ao svoj strah vi\u0161e nije imao potrebu da ga krije. Re\u0161io je da pomogne i ostaloj deci i da im ispri\u010da \u0161ta je sve pre\u017eivljavao. Dok im je pri\u010dao uvek bi zagrlio svog psa ponosno pokazuju\u0107i svima da je ba\u0161 on zaslu\u017ean jer se vi\u0161e ne boji mraka.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

It is not allowed to copy or use the whole or parts of the text without the author's permission.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Autor: \u00a9 Nata\u0161a Miranovi\u0107 \/ Sva prava zadr\u017eana<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\n