CHILDREN'S STORY
Ne tako davno, u jednom gradu, živeo je pas lutalica po imenu Astor. Na njega niko nije obraćao pažnju, pa samim tim niko nije primećivao koliko je on dobar i lep pas. Posebnu lepotu su imale njegove braon oči koje su imale neverovatan sjaj. Iako je bio ljubazan i prijateljski nastrojen, deca su ga često zadirkivala i terala. Bez obzira na sve, Astor je uvek bio strpljiv i nije uzvraćao nasiljem.
Voleo je da prilazi parku dok su se deca igrala da bi ih posmatrao, ali su ga tri dečaka koji su u tom parku bili česti posetioci, uglavnom terali što dalje. Često su ga gađali kamenjem, terali štapovima i vikali na njega. Astor je sve to trpeo i pognute glave je odlazio odatle. Nije želeo da neko vidi njegove suzne oči. Bio je tužan, ali je uvek imao nadu da će pronaći nekog ko će ga voleti.
Jednog dana, dok su se tri dečaka igrala, u park je stigao novi dečak po imenu Dušan. Dušan je bio miran dečko sa braon kosom i naočarima, ali ga, nažalost, deca u parku nisu dobro dočekala. Počeli su da ga zadirkuju i da mu otimaju igračke.
Astor je iz daljine posmatrao kako dečaci maltretiraju Dušana i kad je video da su mu uzeli omiljenu igračku i da neće da mu je vrate, odlučio je da preuzme akciju. Brzim, ali tihim koracima se približio parku i skočio na jednog dečaka koji je držao Dušanovu igračku. Dečak je vrisnuo, a ostala deca su se preplašila i pobegla. Samo je Dušan ostao i zadivljeno posmatrao psa.
Tog dana su Dušan i Astor postali prijatelji. Tri nestašna dečaka su pobegla iz parka, brže nego što je Astor ranije bežao od njih. Dušan je bio zahvalan psu, a onog momenta kada je pogledao Astora u oči shvatio je da on ne može biti loš, već su se deca loše ponašala prema njemu.
Astor je postao Dušanov stalni pratilac. Igrali su se i provodili mnogo vremena zajedno. I dečak i pas su bili srećni jer su napokon dobijali ljubav i pažnju koju do tad nisu poznavali.
Jednog dana, dok su Astor i Dušan išli ka parku, začula se vika. Pre nego što su ušli u park, nestašni dečaci su opet pokušali da ih oteraju. Vikali su kao nikad do tad. Dušan je zanemeo od straha. Stao je čvrsto držeći svoju igračku u rukama. Astor je primetio koliko se njegov prijatelj uplašio pa je odlučio da ih zaustavi. Podigao je glavu i hrabro krenuo ka deci koja su vikala i terala ih.
Roditelji su dotrčali do parka kada su čuli galamu, a i prolaznici su zastali jer im je pažnju privukla neobična situacija. Iako su tri dečaka pokušala da ubede odrasle da im pas i dečak smetaju u parku i da im remete igru, Astor je hrabro iskoračio ispred svih i glasno zalajao gledajući dečaka koji je Dušanu oteo igračku.
Posle nekoliko trenutaka svima je bilo jasno ko su napadači, a ko su žrtve. Nestašni dečaci su po prvi put spustili glave i postideli se. Morali su da se izvinu dečaku i psu i da obećaju da više neće praviti probleme.
Astor je postao heroj jer je zaustavio nasilje nad decom i uspeo da od neprijatelja napravi prijatelje. Nestašni dečaci su shvatili da nije u redu da maltretiraju druge pa su sa Dušanom i Astorom nastavili druženje.
Ova priča nas podseća da treba da budemo ljubazni i pažljivi prema drugima, bez obzira na to kako izgledaju ili odakle dolaze. Niko ne zaslužuje da bude maltretiran, a hrabrost i prijateljstvo mogu da promene svet. Astor je dokazao da heroji dolaze u različitim oblicima, čak i u obliku jednog običnog psa lutalice.
It is not allowed to copy or use the whole or parts of the text without the author's permission.
Autor: © Nataša Miranović / Sva prava zadržana