ŠAPINA POTRAGA ZA SLOBODOM

PRIČA ZA DECU O PSIMA

U malom mestu u podnožju velikih planina, živeo je mali, crni pas po imenu Šapa. Šapa je bio veseo i radoznao pas koji je voleo da istražuje svet oko sebe. Pored toga što je svakodnevno istraživao veliko dvorište u kom je živeo, voleo je i da istražuje šta je pod zemljom pa je redovno kopao rupe nadajući se da će pronaći nešto novo. Uprkos udobnom životu u svom toplom domu, ljubavi i pažnji koju je dobijao od ukućana, Šapa je osećao čežnju za slobodom.

Često je odlazio do ograde dvorišta i sa oduševljenjem posmatrao visoke planine koje su ga izazivale svojom veličinom i raznolikošću. Zamišljao je kako trči, istražuje i upoznaje nove prijatelje koji su živeli u obližnjim šumama.

Jednog dana dok je sedeo pored ograde i gledao u daljinu prišla mu je Maja, devojčica koju je mnogo voleo i sa kojom je živeo. Zbog Maje nikad nije ni pokušao da izađe iz dvorišta jer je ljubav prema njoj bila jača od radoznalosti. Iako je bio zamišljen, kad je čuo Majin glas, vratio se u stvarnost i radosno počeo da skakuće oko nje. Međutim, devojčica je došla do njega da bi mu saopštila vest da odlazi na put i da neće biti tu neko vreme. Šapu je obuzela tuga, njegove oči su se napunile suzama, ali nije želeo da Maji pokvari raspoloženje. Kao svaki pravi prijatelj sabrao se i poželeo joj je da se lepo provede.

Maja je otišla, a on je ostao sam i tužan pored ograde. Nije mogao da razume zašto ga je ostavila. Dok je stajao tužan i povređen došao je  na ideju da i on ode iz dvorišta i da počne slobodno da živi u okolnim planinama. Nije želeo da se pozdravlja sa ostalim ukućanima jer je bio ljut i razočaran.

Osetio je strah, ali i uzbuđenje kad je prvi put izašao iz dvorišta. Radoznalo se zaputio ka planini koja mu se najviše dopadala. Hodao je novim putevima i njuškao očaran svim novim mirisima na koje je nailazio. Želja za upoznavanjem novih mesta i prijatelja mu je davala snagu da nastavi dalje pa umor nije ni osećao. Seo je na jednu stenu tek kad se popeo do mesta sa kog se vidi kuća i dvorište koje je napustio. Bio je umoran, zadihan, ali i srećan jer je bio slobodan.

Začuo je neko šuškanje i okrenuo se da pogleda odakle dolazi taj zvuk. Ugledao je zeca sa velikim ušima kako bezbrižno skakuće. Poželeo je da krene ka njemu da bi se upoznali, ali zec je počeo da beži. Šapa je pokušao da ga stigne, ali bezuspešno. Zec je pobegao u nepoznatom pravcu. Nadao se da će upoznati nekog drugog ko je voljan da se druži sa njim pa je lagano nastavio da istražuje šumu.

Posle izvesnog vremena naišao je na nekoliko jelena koji su pasli na proplanku. Prišao im je ali su se oni ponašali kao da ga ne vide. Počeo je da skakuće i da ih poziva na igru, ali oni nisu reagovali. Gledajući u njih kako jedu, osetio je glad. Počeo je da njuška i da traži neku hranu za sebe, ali ništa nije našao. Probao je da jede travu koju su jeli jeleni, ali mu se nije svidela. Nastavio je dalje da hoda.

U jednom momentu je naišao na bistar potok pa se brzim koracima zaputio do vode. Hladna voda mu je gasila žeđ pa nije mogao da prestane da je pije sve dok ga u jednom momentu nije uplašila rika medveda koja je bila toliko glasna da je on od straha odskočio od zemlje. Pogledao je u pravcu medveda i kad je video da medved uopšte nije raspoložen za druženje, lagano se udaljio od potoka, a i od medveda koji ga, na svu sreću, nije pojurio.

Mrak je polako počeo da se spušta, a Šapa je bio sve umorniji. Potražio je mesto na kom bi prenoćio i kad je naišao na žbun koji mu je delovao udobno i sigurno tu se smestio i zaspao. Međutim, vrlo brzo ga je probudio čudan zvuk. Uplašio se. Shvatio je odakle dolazi tek kad je ustao. Video je sovu koja je stajala na grani drveta i glasno hukala. Nije razumeo zašto je tako glasna i šta želi da poruči, sve dok nije ugledao tri vuka koji su stajali nedaleko od njega i uzdignute glave zavijali. To zavijanje je Šapi uteralo strah u kosti. Nije osećao ni glad, ni žeđ, ni umor, a ni potrebu da se upozna sa njima. Samo se umirio i čekao da odu što dalje misleći da će zaspati kad oni ne budu u njegovoj blizini, ali se prevario. Od straha više nije mogao da spava. Celu noć je osluškivao nepoznate zvukove i razmišljao o svojoj avanturi. Shvatio je da je ta odluka bila velika greška.

Čim je svanulo, Šapa je rešio da pokuša da se vrati u kuću u kojoj je ranije živeo. Mislio je da su svi ljuti na njega pa se pribojavao da ga neće prihvatiti nazad. Zamišljen je hodao najkraćim putevima do kuće.

Kada je bio na izlazu iz šume začuo je mnogo glasova koji dozivaju njegovo ime. Začuđeno je zastao i opet oslušnuo. Nije mu se učinilo. Zaista su njega dozivali. Glasno je zalajao da bi im stavio do znanja gde se nalazi, a zatim je krenuo ka njima.

Ispred svih meštana koji su krenuli u potragu za njim, bili su Majini roditelji. Kada ih je ugledao, iako izmoren i iscrpljen, potrčao je ka njima mašući repom. Tek kada su stigli kući shvatio je kakvu je grešku napravio. Čvrsto je rešio da nikada više neće ni pomisliti da ode od svoje porodice. Šapi je bilo jasno da prava sloboda i sreća nisu u tome da se luta bez cilja, već da svoj dom ispuni ljubavlju i igrom, tada će se on činiti velikim kao ceo svet.

It is not allowed to copy or use the whole or parts of the text without the author's permission.

Autor: © Nataša Miranović / Sva prava zadržana

https://youtu.be/0ClpFz9uBV8